Pristupačnost po potrebama
- Osoba u invalidskim kolicima Ne
- Osoba sa ortopedskim pomagalima Da
- Slepa ili slabovida osoba Ne
- Gluva ili nagluva osoba Da
- Osoba sa privremenom poteškoćom Da
- Osoba sa bebom Da
- Osobe trećeg doba (65+) Da
- Trudnice Da
Pristupačna infrastruktura i sadržaji
Ulaz
O mestu
Početkom 20. veka na periferiji grada Beograda ukazala se snažna potreba za novim pastoralnim duhovnim centrom za katolike koji su se posle Prvog svetskog rata naselili i radili na tom području. Tadašnji apostolski nuncije Hermenđildo Pelegrineti [Hermengildo Pellegrinetti] i beogradski nadbiskup mons. Rafael Rodić zamolili su oce lazariste – misionare sv. Vinka Paulskog iz Slovenije, da preuzmu jednu župu na periferiji grada Beograda. Na raspolaganje su im dali Čukaricu ili Karaburmu. Provincijal lazarista Leopold Šmid i sabrat Alojz Plantarič odlučili su se 5. jula 1929. g. za Čukaricu. Nuncije Pelegrineti i nadbiskup mons. Rodić radosno su primili tu odluku. Župa Krista Kralja bila je prilično udaljena. Vernici su želeli da imaju svoju crkvu i sveštenika. Na Čukarici je inače nedeljom već od 1927. g. služena sv. misa u privatnom stanu.
Objekat je u manjoj meri prilagođen osobama sa invaliditetom i osobama sa potrebama. Slepim osobama se preporučuje dolazak u pratnji, a osobama u invalidskim kolicima objekat je nepristupačan.
Iskustva korisnika
Još niko nije ocenio ovo mesto. Bili ste ovde? Vaše iskustvo pomaže drugima.
Oceni pristupačnost