Stadion Tašmajdan

Gradnja je počela 1952, a svečano je otvoren 24. januara 1954. godine, a izgrađen je na mestu nekadašnjeg kamenoloma, po kome je i dobio ime: od turskih reči taš (kamen) i majdan (kop, rudnik). Kapacitet stadiona je 10.000 mesta, a u sklopu njega postoje dve sale i teretana, najviše se koristi za mali fudbal, odbojku, košarku, rukomet, kao i za razne koncerte i kulturno-zabavne manifestacije.

Stadion se u zimskim mesecima od 1953. do 1977. (do otvaranja ledene dvorane Pionir 1978) najviše koristio za hokej na ledu, pa je tu 1954., 1955. i 1957. održano prvenstvo Jugoslavije u hokeju na ledu (turnirski sistem), a bio je domaći teren za beogradske klubove Partizan, Crvenu zvezdu, OHK Beograd, Tašmajdan i Avalu.

Među prvim takmičenjima održanim na stadionu je i Evropsko prvenstvo za košarkašice 1954. godine. Stadion je bio domaćin prvog Svetskog prvenstva u rukometu za žene 1957., kada je Jugoslavija osvojila bronzu, a na njemu je reprezentacija Jugoslavije igrala mečeve Dejvis kupa 1956. Održani su i neki veoma zanimljivi događaji, kao što je španska korida, automobilska fudbalska utakmica sa velikom loptom, koju su šutirale „fiće“ i još nekoliko drugih.

Stadion je bio u veoma lošem stanju, pa je 28. septembra 2011. počela njegova kompletna rekonstrukcija, koja je trajala do aprila 2016. godine.

Objekat je u određenoj meri prilagođen osobama sa invaliditetom i osobama sa posebnim potrebama. Osobama u invalidskim kolicima je pristupačan nivo terena. Slepim i slabovidim osobama se savetuje dolazak u pratnji.